На Старом гробљу у Смедереву сахрањено је неколико личности које су одиграле веома значајну улогу у развоју српског друштва попут Димитрија Давидовића, Антонија Протића или Михајла Аврамовића, као и велики број оних који су обележили новију историју нашег града. Данас се ту може видети само неколико надгробних споменика старијих од средине XIX века, пре свега због њиховог коришћења као секундарног материјала приликом изградње Саборног храма Св.Георгија. Међу најстаријим је танак усађеник у облику крста Марка Јаковљевића мутавџије, који се пресели у вечност 1836.године, а налази се у близини капије према Староцрквеној чаршији. Леонтије Павловић у својој књизи Историја Смедерева у речи и слици наводи да се до 1956.године уз цркву налазио и гроб Татарина Јованче Спасића, повереника кнеза Милоша, као и то да су најстарији надгробни споменици тада били из 1828.године, али су њих средином ХХ века каменоресци прерадили. 

Димитрије Давидовић (1789-1838)

На Старом гробљу у Смедереву најзначајнија личност је свакако Димитрије Давидовић чији се гроб налази северно од олтара, непосредно уз храм. Према старом обичају најистакнутије личности су сахрањиване у самој цркви или у близини олтара. По његовој жељи гроб је скромно обележен плочом од белог студеничког мермера на којој је уклесан епитаф „Димитрије Давидовић сав Србин“ са местом и датумом рођења и смрти. Данашњи изглед гроба дугујемо иницијативи Уједињене смедеревске омладине да се обележи педесетогодишњица смрти Димитрија Давидовића. Тим поводом је уређен и истакнут до тада готово неупадљив гроб. Надгробна плоча од студеничког мермера је издигнута, урађен је камени опсег са оградом од кованог гвожђа на којој је чело гроба постављен медаљон са порцуланским портретом Димитрија Давидовића. Отац српског новинарства, уредник „Новина сербских“ које су излазиле прво у Бечу од 1813. до 1822. године, а затим као прве новине у Кнежевини Србији од 1834. године, писац првог српског устава из 1835.године и први министар унутрашњих послова, провео је последње године живота у Смедереву. Од преласка у Србију 1821. године па све до 1835. године био је секретар кнеза Милоша, када пада у немилост и бива протеран у Смедерево. Још за живота је сматран личношћу важном за српство и националну свест, а као знаменита личност је препознат већ почетком ХХ века у споменици Андре Гавриловића Знаменити Срби XIX века.

Владимир М. Љотић (1846-1912)

Насупрот гроба Димитрија Давидовића са јужне стране се све до 1975.године налазила његова породична гробница, великог добротвора, народног посланика и дипломате. Споменик је троделни у неовизантијском духу, декорисан преплетима, архиволтама, розетама, пиластрима и капителима. У централном делу је бела мермерна плоча са уклесаним именима Владимира и Љубице Љотић, док су на бочним, такође мермерним плочама имена његових родитеља Мите Ђ. Љотића и Јеке М. Љотић. Приликом конзерваторских радова на храму ова гробница је дислоцирана јужно од цркве. Владимир Љотић био је секретар кнеза Александра Карађорђевића и члан делегације која је 1904.године из Женеве довела на престо Петра Карађорђевића. Једно време провео је као конзул у Солуну, био је председник општине, народни посланик и уз Михајла Аврамовића један од оснивача земљорадничких задруга у Србији. У породичној гробници сахрањена је и његова жена Љубица Љотић (1865-1953) писац мемоара о животу и раду Владимира Љотића.

Милутин Н. Банић (1817-1876)

Сахрањен је источно од олтарске апсиде, био је први добротвор и прота смедеревски. Епитаф на његовом надгробном споменику нас подсећа да је био редовни члан Апелационе Конзисторије, народни посланик и члан кнежеве делегације која је путовала у Царигарад 1866.године приликом преузимања градова од Турака. Том приликом је на Благовести кнез Михаило са свитом посетио и цариградског патријарха Григорија VI, а протојереј смедеревски Милутин Н. Банић је заједно са грчким свештеницима служио у патријаршијској цркви. Као изразити обреновићевац учествовао је у враћању династије Обреновић на власт на Светоандрејској скупштини 1858.год. У општини смедеревској основао је први сиротињски фонд са богатим новчаним улогом. Залагањем проте M.Банића и Мите Ђ.Љотића (1814-1883) подигнут је 1855.год. Саборни храм Светог Ђорђа у Смедереву.

Ћир Анта Протић (1787-1854)

... мемоариста, државни саветник и министар финансија још један је велики смедеревски задужбинар. На свом имању у центру вароши подигао је 1826.године зграду основне школе као задужбину и поклонио је смедеревској омладини. Био је у пратњи кнегиње Љубице када је 1839.године путовала у Влашку да обавести сина Михајла о његовом ступању на кнежевски престо. Кнез Михајло је са свитом у којој је био и Анта Протић прво отпутовао у Цариград по султанов берат. Пред смрт 1853.године написао је Повесницу у којој се потписао као „совјетник, полковник и султански нишан ифтикар и каваљер Анта Протић“. Сахрањен је на старом смедеревском гробљу, на узвишењу јужно од храма. На невеликом споменику од ружичастог камена који су му подигли кћери и зетови, испод урезаног државног грба записано је да је ту сахрањен Ћир Анта Протић пензионисани совјетник и кавалир Књажества. Прота Милутин Банић му је указао нарочито поштовање када је у протоколу умрлих уписао „Г.Антоније Протић, совјетник, житељ смедеревски“. Смедеревци су му у знак сећања наменили две улице, једну у близини гробља и другу на Плавинцу где се налази и Ћир Антина чесма.

Стеван Кузмановић - Кршљанин (1828-1888)

Смедеревски трговац, добротвор и задужбинар. Своју имовину завештао је општини смедеревској, с тим да се оснује фонд из кога ће се на Малој пијаци подићи Задужбина Стеве Кузмановића – Кршљанина. Била је то једна од најлепших зграда у старом Смедереву, којој је након Другог светског рата измењен изглед. Помагао је сиротињи, цркви, смедеревској читаоници, певачком друштву и ватрогасној дружини. Споменик му је у знак захвалности подигла општина смедеревска.

Јанаћије Константиновић - Џандар (1828-1916)

... био је трговац и индустријалац, председник општине и народни посланик. Његове заслуге су изградња смедеревског пристаништа, најсавременијег у Србији и изградња железничке пруге Велика Плана – Смедерево 1888.год. Био је власник првог млина у Смедереву у Цвијићевој улици. Породична гробница Константиновића је на падини недалеко од гробнице задужбинара Стеве Кршљанина.

Бранко Ж. Јефремовић (1844-1911)

... био је трговац и власник циглане на Дунаву, а затим у Улици Ђуре Даничића. У породичној гробници Јефремовића која се налази уз стазу према Немачком гробљу сахрањен је и Бранко Г.Петровић (1850-1921), писац књиге о Јовану Ристићу. Бранко Петровић био је рођени брат Софије Б.Јефремовић и секретар Јована Ристића, једног од тројице намесника малолетног кнеза Милана Обреновића.

Пера Максимовић (1852-1922)

Политичар, адвокат, министар правде у Краљевини Србији, био је ожењен ћерком богатог смедеревског трговца Анастаса Томића - Калкаљере, једног од оснивача Смедервске кредитне банке. Сахрањен је у породичној гробници Томић-Максимовић на старом гробљу у Смедереву, јужно од Спомен костурнице. У близини костурнице налазе се и гробови потомака војводе Ђуше Вулевића, игњата Стефановића Балугџије, Спасића и др.

Петар Нешић (1825-1888)

... био је међу највећим гвожђарским трговцима у Србији и један од пионир у развоју српске индустрије. Као народни посланик учествовао је у раду Михољске скупштине и био потпредседник скупштине 1876/7 године. Његов син Јован Нешић (1856-1910) такође посланик, био је деловођа Смедеревске кредитне банке. Залагао се за регулацију Мораве и захваљујући њему издејствован је кредит за изградњу насипа 1907/9 године. Породична гробница Нешића налази се на узвишењу јужно од храма.

Гаврило Гаја Ђорић (1861-1931)

... био је чувени виноградар који је своје прозводе излагао на светским сајмовима, а око 1900.год. био је и председник смедеревске општине. Сахрањен је у породичној гробници под липом, јужно од храма.

Љуба Видаковић - Бог (1880-1964)

По образовању је био теолог. Радио је као гимназијски професор, а у међуратном периоду је био дугогодишњи председник општине, а затим и сенатор. Сахрањен је у породичној гробници јужно од цркве.

Др Душан Стојимировић (1870-1956)

... био је лекар и дуги низ година управник Душевне болнице у Београду. Рођен је у Смедереву, али је радни век провео у Београду. По његовој жељи сахрањен је у породичној гробници Јовановић-Стојимировић на Старом гробљу у Смедереву. Његов сестрић Милан Јовановић-Стојимировић, новинар и политичар из великог пијетета према ујаку који није имао потомство, свом презимену додао је и ујаково.

Др Леонтије Павловић (1914-1997)

Теолог, историчар уметности и дугогодишњи директор Музеја, живео је у Смедереву од 1959.године. Писац је бројних књига и научних радова из области историје уметности, етнологије, археологије, историје средњовековне књижевности, религије, медицине, као и историје Смедерева. Аутор је велике монографије Смедерево у речи и слици. Сахрањен је у породичној гробници недалеко од Немачког гробља, на узвишењу јужно од стазе.

Др Славко Домазет (1933-2005)

... био је правник и смедеревски хроничар. Написао је већи број књига, међу којима су Променада старог Смедерева, Споменар старе вароши, Смедерево на размеђи векова, Смедерево од Горње до Доње ваге и др. Сахрањен је у породичној гробници која се налази уз степениште према цркви Успења Пресвете Богородице.

Др Слободан Павловић (1912-1994)

... jе био професор Београдског универзитета. Рођен је у Смедереву, али је радни век провео као професор Ветеринарског факултета на предмету сточарство. Докторску тезу под називом Липска овца одбранио је у Паризу. Био је кинолог и међународни кинолошки судија. Аутор је бројних књига и уџбеника. Сахрањен је у породичној гробници, на узвишењу јужно од цркве, недалеко од гробнице Нешића.