Старо гробље

Штампа

 

У ширем центру града, на узвишењу званом Редут, данас познатијем као Карађорђево брдо, смештено је старо, смедеревско гробље. Недалеко од њега у XIX веку формирано је и Јеврејско гробље, а након Првог светског рата и тзв. Немачко

Старо гробље у Смедереву представља веома значајан културно-историјски комплекс формиран око средњевековне цркве Успења Пресвете Богородице, која је утврђена за споменик културе 1947.године, а 1979.године категоризована од великог значаја. Данас се ту могу видети и капела добротвора Дине Манчића, Спомен костурница жртвама петојунске експлозије и надгробни споменици знаменитих људи, добротвора и истакнутих грађана Смедерева.

Средњевековни храм Успења Пресвете Богородице подигнут је у XV веку, на старијем култом месту. Припaдa мoрaвскoj стилскoј групи једнокуполних цркава, oснoве сaжeтoг трикoнхoсa. Фасаде су обрађене у алтернацији опеке и камена, уз примену античких сполија. Живопис је настао крајем XVI пoчeтком XVII вeкa, а посебну вредност имају представе148.-150.псaлма нa зaпaднoм зиду изнад улаза у храм и на свoду зaпaднoг трaвeja. Олтарска преграда са веома вредним иконама Николе Апостоловића из 1808. и 1827.године замењена је 2010. године новом. Приликом археолошких ископавања 1982.године у унутрашњости храма откривено је тринаест гробоваиз времена XV до XVII века. У поплочању пода цркве откривени су секундарно коришћени надгробни споменици из XVIII и XIXвека.

Поред средњевековног храма на Старом гробљу се налази још неколико веома вредних грађевина. Крајем XIX века над гробом смедеревског добротвора Димитрија Дине Манчића (1827-1882) по његовој жељи је подигнута породична капела. Дина Манчић је био велики народни добротвор који је основао Фонд за подизање гимназије у Смедереву и школовање сиромашних ђака. Капела је подигнута 1884.год. у неовизантијском стилу према пројекту познатог архитекте Александра Бугарског. То је грађевина централног типа са куполом, саграђена над криптом, а у обради фасада богато профилисана у неовизантијском стилу.

Трећа веома значајна грађевина која чини језгро овог меморијалног комплекса је Спомен костурница. Након експлозије муниције у смедеревској тврђави 5.јуна 1941.године основан је Изванредни комесаријат за обнову града и донета је одлука о изградњи Спомен костурнице жртвама на Старом гробљу. Пројектовање је поверено архитекти Александру Дероку, који је спомен обележје поставио западно од средњевековне цркве. Приликом изградње уклоњене су дрвена припрата коју је подигао Владимир Љотић и стара звонара.

Костурница је изграђена као подужна грађевина, која је својом источном страном у виду трема потпуно отворена према платоу испред цркве. Испод трeмa сe нa зaпaдном зиду нaлaзи шeст мeрмeрних плочa сa имeнимa жртaвaeксплозиje. Нa овим плочaмa уклeсaно je 485 имeнa погинулих. Читaвом грaђeвином доминирa цeнтрaлни звоник, у чијем се подножју налази мермерна плоча са текстом:

 

“У имe Оцa и Синa и свeтогa Духa

троjицejeдносушнe и нeрaздeљивe

зa сeћaњe нa ужaс коjим потрeсe

eксплозиja шeдитa и мунициje

у Тврђaви читaв грaд Смeдeрeво

петог јуна хиљаду девет стотина

четрдесет и првe годинe, зa вeчну

успомeну нa онe коjи том приликом

животe погубишe и чиja су имeнa

зaбележeнa под овим сводовимa,

зa стaлну опомeну живимaдa у

стрaху Господњeм вeк проводe,

вeру чувajући, нaду нe губeћи,

љубaвљу дишући, приликом првe

годишњицe од тога догaђaja, у

обнови грaдa Смeдeрeвa, подижe

сe и освeти овaj звоник и ово

општe хрaнилиштe посмртних

остaтaкa пострaдaлих кaо и

другe помрлe брaћe и сeстaрa

рaниje нa овом гробљу покопaних.”

 

 

ГРОБОВИ ЗНАЧАЈНИХ ЛИЧНОСТИ

 

           На Старом гробљу у Смедереву сахрањени су бројни трговци, занатлије, свештеници, учитељи, лекари, судије, адвокати, професори, председници општине, као и многе друге личности заслужне за индустријски и економски развој града на прелазу XIX у XX век. Ту су се сахрањивали смедеревски Спасићи, Марићи, Штерићи, Угричићи, Флорићи, Тодоровићи, Марковићи, Новаковићи, Стефановићи, Поповићи, Коџаси и многи други. Током Другог светског рата овде су сахрањени и народни хероји Иван Стефановић-Срба, Јован Крајишник, Никола Крга и Јован Јанићијевић, а могу се наћи и нека вредна вајарска остварења, међу којима се издваја скулптура А.Аугустинчића под називом Несрећној Јасмини.

Треба нагласити да Старо гробље није ни искључиво православно, нити само српско, већ пре свега смедеревско. Ту су сахрањивани и припадници других националности, а орјентација гробова је у великом броју случајева условљена рељефом.



Аутор текста Весна Мркић, историчар уметности

  Регионални завод за заштиту споменика културе Смедерево.